Termotehnika

Uprkos mnogo govora o tome kako je potrebno uspostaviti kontrolu aero zagađenja, o većoj upotrebi obnovljivih izvora energije, kao i globalnom zagrevanju, ne postoji ni mala sumnja o tome da će ugalj ostati važan energetski izvor i kroz veliki deo 21-og veka, a prvenstveno kod manje razvijenih zemalja. Dok političari i ekonomisti pripremaju novu energetsku politiku, izazov za naučnike i inženjere u današnjoj globalizovanoj ekonomiji je da nađu odgovarajuću strategiju za kontinuirano, ali profitabilnije i ekološki opravdano korišćenje uglja različitog kvaliteta u raznim delovima sveta. Jasno je da će sagorevanje sprašenog uglja ostati najvažniji vid njegovog korišćenja ali kroz kontinualno smanjenje emisije NOx i udela nesagorelog ugljenika, tako da se pepeo može konvertovati u neki drugi vid visoko vrednih proizvoda. Fluidizovani sloj se čini dobrim izborom za sagorevanje uglja sa visokim udelom sumpora, a specijalno u slučajevima kada se može spregnuti sa proizvodnjom komercijalnog gipsa. Uprkos poboljšanom stepenu korisnosti i tehnološkim prednostima, tehnologije sa integrisanom gasifikacijom u kombinovanom ciklusu za proizvodnju električne energije i toplote se iznenađujuće sporo prihvataju u svetskim okvirima, uz očekivanja da će primena Kjoto protokola ponovo aktuelizovati uvođenje ove tehnologije. Na korak smo od koncepta "ugljenog kompleksa" koji kombinuje postrojenje za proizvodnju električne energije i "rafineriju" uglja, koji će u sebi objedinjavati sisteme za proizvodnju čistijih energenata iz uglja kao i visoko vredne ugljenične materijale (na primer: absorbente, katalizatore baterije, superprovodnike, gorive ćelije), i koji će veoma značajno unaprediti ekonomiku samog proizvodnog procesa ali i rešiti mnoge ekološke probleme proizvodnje električne energije iz procesa sagorevanja uglja.