Termotehnika

Programi energetskih sertifikata zgrada javili su se u ranim 90-tim kao bitan metod za poboljšanje energetske efikasnosti, smanjenje potrošnje energije i obezbeđivanje veće transparentnosti upotrebe energije u zgradama. Međutim, od samog početka njihova definicija i proces implementacije su difuzni, tako da ponekad postoje velike nedoumice u građevinskom sektoru u vezi sa njima. Mnoštvo termina i koncepata, kao što su: energetski učinak, energetska efikasnost, energetsko poređenje i energetsko rangiranje, preklapaju se po značenju od momenta pojavljivanja. Ovo često dovodi do pogrešne interpretacije od strane reg u la tornih organa, energetskih agencija i krajnjih potrošača. U ovom radu se analizira poreklo i istorijski razvoj energetskih sertifikata zgrada, prikazuje se njihova definicija, definiše njihov obim i kritički se analiziraju aspekti njihove implementacije. Proračuni „obuhvaćene energije” i analiza životnog ciklusa, istaknuti su kao ključni elementi u energetskoj proceni zgrade, koji treba da budu uključeni u energetske reg u la tive i sertifikacione programe, da bi se efektivno ostvario koncept održivosti u građevinskom sektoru.