Bio-goriva: Druga generacija

  • Biomasa ima jedinstvenu poziciju među obnovljivim izvorima energije. Za razliku od vetra i solarne energije, ona omogućava stabilno snabdevanje. Još važnije: samo iz biomase se mogu proizvesti još vrednija biogoriva na bazi ugljovodonika (biogas, biodizel, bio-metanol, sintetički prirodni gas, sintetička tečna goriva iz biomase.). Korišćenje biomase za proizvodnju tečnih goriva je put koji najviše obećava - može da bude ekonomičan i bez posebnih mera podrške energetske politike (kao npr. privilegovane tarife). Postoji stalna pretnja da će takvo korišćenje energije imati negativan uticaj (direktno ili indirektno) na tržište hrane. Zbog već iskušenih grašaka u razvoju, postoje veoma strogi kriterijumi za nove generacije biogoriva, tzv. druge generacije biogoriva:
    - nema preplitanja sa lancima proizvodnje hrane,
    - korišćenje kompletne biomase,
    - pozitivan bilans ugljen-dioksida, i
    - povećana efikasnost konverzije.
    Sintetička tečna goriva iz biomase na osnovu Fišer-Tropš sinteze odlikuju se odličnim kvalitetom dobijenog dizela i kerozina. Posebno za avijaciju je to jedina pouzdana mogućnost za uvođenje obnovljivih izvora energije i poboljšanje bilansa ugljen-dioksida u tom sektoru. Neki osnovni procesi razvoja i projekti druge generacije biogoriva su ovde predstavljeni. Neki od njih mogu biti veoma interesanatni za energetsku primenu biomase u Srbiji.

  • Ključne reči
  • Stranice
    157 - 165
  • Datum slanja
    05/07/2012
  • Datum revizije
    08/03/2012
  • Datum prihvatanja
    11/11/2012
  • BIBLID
    0350-218X, 38 (2012), 2, 157-165
  • Reference
    • ***, Preisentwicklung bei Hackschnitzeln, Pellets, Heizöl, Erdgas und Scheitholz von 2003-11, http://www.carmen-ev.de/dt/energie/images/hackschnitzel, C.A.R.M.E.N., Straubing, 2011
    • Schubert, R., et al., Welt im Wandel: Zukunftsfähige Bioenergie und nachhaltige Landnutzung, Wissenschaftlicher Beirat der Bundesregierung Globale Umweltveränderungen, Berlin, 2009
    • Hofbauer, H., et al., Energiezentrale Güssing – Berichte aus Energie- und Umweltforschung, Report No. 79/2006, Bundesministerium für Verkehr, Innovation und Technologie, Wien, 2006
    • Meier, D., Verfahren zur Biomasseverflüssigung – Möglichkeiten und Grenzen, Direktverflüssigung von Biomasse und Kunststoffen, FGK e.V. Fachtagung, Magdeburg, Germany, 2007
    • ***, Süd-Chemie to build Germany's Largest Plant for the Biotechnological Production of bio-Fuels from Straw, http://www.sud-chemie.com/scmcms/web/page_en_7566, Süd-Chemie AG, Munich, Germany, 2010
    • Buse, J., Synthetische Biokraftstoffe im Luftverkehr – Einordnung und Chancen (Lufthansa Aviation Biofuel), 4th BtL-Congress, Berlin, 2010
    • Wenninger-Muhr, J., Lufthansa Tested Biofuel, Lufthanseat, No. 1369/57, 2011
    • Lindfors, L.P., Overview of the NES Bio-Fuels Process for the Production of Synthesis Fuels from Residuals of Forest Industry, 4th BtL-Congress, Berlin, 2010
    • Stahlschmidt, R., Evaluation of Recent BtL-Processes, 4th BtL-Congress, Berlin, 2010
    • ***, Energetski bilans Republike Srbije za 2008. godinu, Government of Serbia, Ministry for Infrastructure and Energy, Belgrade, 2008
    • ***, Energy Balance of Oil and Oil Derivates in 2009, Statistical Office of the Republic of Serbia, Belgrade, 2009
    • Dražić, D., Polyfunctional Evaluation of the Landscape and Ecosystems Formed by the Re-Cultivation of Mine-Spoil Banks of Opencast Mines in the Kolubara Basin,Federal Secretariat for Labour, Health and Social Welfare – Department of the Environment, Belgrade, 2002
Kako citirati ovaj rad?
Dodatne reference o radu
Gornji linkovi su isključivo informativnog karaktera i postoji mogućnost da sadrže pogrešne ili nepotpune informacije.